Mnogi Japanci možda ne bi umeli detaljno da objasne Srbiju, ali znaju ko je Novak Đoković.
U Japanu je poznat ne samo kao jedan od najboljih tenisera na svetu, već i po mečevima protiv Keija Nišikorija.
U polufinalu US Opena 2014. godine, Nišikori je pobedio Đokovića, koji je tada bio prvi teniser sveta, i postao prvi Japanac koji je stigao do finala jednog grend slem turnira u singlu.
Bio je to jedan od najvećih trenutaka u istoriji japanskog tenisa, a sa druge strane mreže stajao je Srbin.
U tom smislu, Srbija je jedna od onih zemalja koje Japancima mogu postati bliske preko poznate ličnosti, pre nego što im sama zemlja postane poznata.
Fudbal pruža još jedan posebno upečatljiv primer.
Dragan Stojković, u Japanu poznat kao „Piksi“, postao je jedan od najpoznatijih i najomiljenijih stranih fudbalera u istoriji J.League.
Briljirao je u Nagoja Grampusu, osvojio nagradu za najkorisnijeg igrača J.League, a kasnije se vratio kao trener i doveo klub do njegove prve titule prvaka J1 lige.
Japanska vlada odlikovala ga je i Ordenom izlazećeg sunca, između ostalog zbog doprinosa japanskom fudbalu i unapređenju prijateljstva između Japana i Srbije.
Za ljude koji dugo prate J.League, nije neobično da Srbiju doživljavaju kao „Piksijevu zemlju“.
Ljubitelji NBA košarke toj listi mogu dodati i Nikolu Jokića.
Kada se sva ta imena stave jedno pored drugog, postaje jasno nešto zanimljivo.
U Japanu se o Srbiji neke stvari znaju veoma dobro, dok su druge mnogo manje poznate.
Đoković i Piksi mogu biti veoma dobro poznati.
Ali kada se tema prebaci na ulice Beograda, srpski jezik ili hranu koja se jede u srpskim domovima, slika odjednom postaje mnogo manje jasna.
Ono što Japanci znaju o Srbiji ponekad je neobično upečatljivo.
To je jedna od zanimljivosti u načinu na koji se Srbija vidi iz Japana.
Čak i naziv zemlje ponekad može da izazove zabunu.
Neki se još sećaju nekadašnjeg naziva Srbija i Crna Gora.
Srbija, Slovenija i Slovačka takođe zvuče slično kada se izgovore na japanskom, a njihove zastave koriste crvenu, plavu i belu boju. Za ljude koji nisu posebno upoznati sa ovim delom Evrope, nazivi i slike ponekad se mogu pomešati.
Srbija u Japanu svakako nije nepoznata zemlja.
Ipak, umesto da bude podjednako poznata u mnogim oblastima, određeni ljudi i određene teme ostavljaju mnogo snažniji utisak od drugih.
Postoje i manje očigledne veze između Japana i Srbije.
Jedna od njih je flota od 93 autobusa u Beogradu.
U okviru pomoći za obnovu nakon sukoba, Japan je obezbedio 93 autobusa za javni prevoz u Beogradu. Japansko Ministarstvo spoljnih poslova kasnije je zabeležilo da su oni postali važan deo svakodnevnog prevoza stanovnika grada.
Veza je išla i u drugom smeru.
Posle Velikog istočnojapanskog zemljotresa 2011. godine, Vlada Srbije donirala je Japanu 50 miliona dinara.
Iza bliskosti koju su stvorile ličnosti poput Piksija i Đokovića postoji i tiša istorija razmene između dve zemlje.
Hrana još uvek nije jedan od glavnih načina na koje Japanci upoznaju Srbiju.
U srpskoj kuhinji postoje jela poput ćevapa, kao i rakija, tradicionalno jako alkoholno piće od voća, rasprostranjeno širom Balkana.
Mnogim Japancima verovatno još nije lako da odmah navedu neko srpsko jelo.
I to je deo istog obrasca.
Neki aspekti Srbije u Japanu su veoma dobro poznati, dok se o drugima zna mnogo manje.
Postoje ljudi poput Đokovića i Piksija koji su ostali izuzetno jasno u sećanju, dok su gradovi, hrana, jezik i svakodnevni život izvan tih poznatih tačaka mnogo manje poznati.
Za mnoge Japance Srbija je zemlja koju možda poznaju samo delimično — ali neki od tih delova ostaju izuzetno upečatljivi.
Izvori
- Ministarstvo spoljnih poslova Japana — osnovni podaci o Republici Srbiji i materijali o japanskoj pomoći Srbiji
- Ministarstvo spoljnih poslova Japana — „Donation from the Republic of Serbia“
- J.League — materijali o Draganu Stojkoviću
- US Open — zvanični materijali o meču Kei Nishikori – Novak Đoković iz 2014.
- Zvanični turistički materijali Srbije
